Чаробно биље
(бајка) Некада давно живео је један краљ који је био веома вољен у свом народу. Разлог томе је што их није оптерећивао високим порезом. Кралјеви суседних држава су били љубоморни на њега. Послали су своје шпијуне. Ти зли људи су говорили народу да треба да имају краља који ће земљу учинити богатијом. Зато је народ желео да краљ оде. Он је услишио њихове молбе и напустио их је. Краљ и његова породица су тражили место где би се настанили. Налетели су на напуштену колибу у шуми. Краљ, краљица и њихова деца нису носили племићку одећу тако да нико није знао за њихово порекло. Живели су безбрижним животом. За то време у његовом краљевство дошао је нови владар, а са њим и нова правила, па је земља осиромашила. Стари краљ је једног дана отишао да скупља дрва и наишао на необичан призор: на пропланку поред извора неки старац је сакупљао лековито биље. Старац је краља назвао по имену и пренео му све тајне о биљу којима је лечио болеснике. Убрзо се прочула вест о нобом ,,лекару“. Кћерка новог владара се тешко разболела па је он познао лекара да јој помогне. Лек који је стари краљ направио од биља са пропланка и брзо је излечио принцезу. Краљ је наредио да се лекар и његова породица доселе у његов двор. Стари краљ је чуо да у његовом краљевству влада немаштина. Уз подршку новог владара, вратио се на престо.Народ му се извинио и краљевством је завладала срећа. Љубав између краљевића, сина старог краља и принцезе, ћерке новог владара, засијала је на дан њиховог венчања. Од тада ова два краља заједно влaдају краљевством. Анђела Марчићев VII4 Када би моја школска клупа проговорила Можда би вам клупа у парку или кафићу могла исричати мноштво занимљивих и чудних догађаја,али ниједна од њих неби се могао поредити са прицом једне обичне школске клупе.Тим пре што оне могу да говоре,барем ова моја. Као неми сведок свих петица и двојки,првих симпатиј и тајни,налик ленти времена,клупе бележе све.Свака шара на њима,удубљење од шестара,или одломљени комадић дрвета,запис су једног часа, године, генерације. О, колико смо само пута на њу спустили главу, лупкајући нечујно по глаткој и смеђкастој површини, тражећи одговор, савет, помоћ. Толики часови за које смо веровали да ће трајати вечно, завршили су се за секунд. Деца су одлазила, понекада само на дан или два, а некада заувек. Клупе су тада тужно и достојанствено стајале и испраћале своје станаре. Гледале су их како одрастају, од малог и уплашеног првака, сваким даном све смелијег, као стиче прве пријатеље, игра утакмице, и по први пут се заљубљује. Након тужног растанка, спокојно би задремале, чекајући новог госта. Клупе су као најискренији дневник. Све највеће тајне које никада нисмо успели да превалимо преко усана, налазе се у њој. Колико је пушкица прешло по дрвеној површини, колико невештих преписивања и дошаптања? Ипак сви ти тестовуи и задаци, помогли су нам у учењу много важних животних лекција, о пријатељству, дељењу и жртвовању. Нису ли баш у клупама настала она најлепша и вечна пријатељства? Клупе, наизглед безначајни, али неизбежни делови сваког детињства , уствари су много више од комада тесаног дрвета. Анђела Марчићев VII4 |
ЉУБАВ
Љубав је покретач човека, једина ствар због које је спреман да се неизмерно жртвује опрашта и пати. То је свакако најплеменитије и најболније осећање које прожима човека и баш због тог значаја, она је неизбежан мотив у свим периодима у историји књижевности. Један од највећих руских писаца, Александар Сергејевич Пушкин, у песми ,,Волео сам Вас” , чији елегичан наслов говори сам за себе, описује неизјављену љубав која у њему буди огромну тугу и бол. Његова наклоност према девојци коју воли је толика да и поред љубоморе и зависти има само једну жељу, да она буде срећна ,,Али зашто она немир да Вам ствара, кад је нисам рад жалостити Вас њоме”. Знао је да је не може имати али није могао да угуши предивна осећања која је гајио према својој драгој. Брине се за њу и нада да ће начи некога ко ће је волети као што је он воли ,,Нек Бог да тако други да вас воли”. Сличну тему изабрала је и Десанка Максимовић. Песма ,, Стрепња” говори о страху песникиње да упозна особу коју воли, бојећи се какве ће то емоције побудити у њој. Љубав јој изазива жудњу И ишчекивање које она не жели да прекине ,,Срећа је лепа само док се чека” . Плаши се сусрета са стварношћу јер је и она свесна да је тај човек идеализован у њеној глави. У песми ,,Бисерне очи” говори се о туги песника због растанка са женом коју воли. Као најдража успомена на њу остале су му њене очи. Бисери и очи су често симболи лепоте и чистоте. Он зна да че га те тужне очи пратити куда год да пође, јер је она била љубав његовог живота. Песма ,,Врт” , једина је са другачијом тематиком, јер овде мотив није туга због неизјављене или прекинуте љубави него пољубац који је на песника оставио снажан утисак. Каже да ,,хиљаде и хиљаде година не би било довољно да опише онај трен вечности када си ме пољубила” где користи хиперболу и оксиморон да би слика још била величанственија. У том тренутку пробудила се у њему најдубља и најискренија љубав. Прелепи описи дочаравају нам изглед врта у Француској, а посебно је леп стих ,,На земљи која се у звезде рачуна” Анђела Марчићев VII4 |